IK BanerOSNIVAC1152x400

Osnivač IKARUSA

Dimitrije Konjovic 1
Dimitrije Konjović (1888-1982), pomorski oficir, pilot i čuveni srpski intelektualac i industrijalac, osnivač je IKARUSA i jedan od utemeljivača domaće avio-industrije. 
 
Ostao je upamćen po tome što je ostvario svoju viziju kao veliki patriota i humanista, a njegovim radom i kapitalom postavljene su industrijske i razvojne osnove Srbije.
 

  • Školovanje i vojska
Dimitrije Konjović je rođen 29. decembra 1888. godine u selu Stanišić, u blizini Sombora, u porodici učitelja Pavla Konjovića, kao drugo od četvoro dece. Njegov stariji brat bio je ugledni srpski kompozitor Petar Konjović, a brat od strica slikar Milan Konjović.
 
Završio je gimnaziju u Somboru, a potom nastavlja školovanje na Vojno-pomorskoj akademiji u Rijeci. Posle četvorogodišnjeg školovanja na akademiji i usavršavanja na različitim tipovima brodova, plovio je po Mediteranu i udaljenim okeanima. Tokom tih putovanja istakao se kao navigacioni oficir, pa mu je poverena dužnost navigatora eskadrile, a zatim i većih flotnih sastava. Sa avijacijom se upoznao još tokom 1911. i 1912. za vreme službovanja u Puli.
 
  • Prvi svetski rat
Dimitrije Konjovic 2Prvi svetski rat zatekao ga je kao pomorskog oficira u austrougarskoj ratnoj mornarici i to kao pilota hidroaviona sa činom poručnika bojnog broda, a na kraju rata imao je čin kapetana fregate. Svojim podvizima trajno je zadužio srpski i francuski narod.
 
Odbio da bombarduje srpske trupe
Zahvaljujući Dimitriju Konjoviću sačuvano je Miroslavljevo Jevanđelje, jedno od najvećih kulturnih blaga i jedinstveni srpski pisani istorijski spomenik. Naime, u januaru 1916. dobio je naređenje da bombarduje iznurene srpske trupe, koje su se, nakon povlačenja kroz Albaniju, ukrcavale na brodove u jadranskoj luci San Đovani di Medua. Nadomak cilja, Konjović je primetio da se među vojnicima nalaze i civili, pa je okrenuo avion i bombe izbacio u more. Ispostavilo se da se na jednom od brodova koje je trebalo da gađa, u čijoj je pratnji bio i budući srpski patrijarh Gavrilo, nalazilo Miroslavljevo Jevanđelje, koje je na taj način sačuvano, a takođe spašeni i brojni ljudski životi.
 
Prvo potopio podmornicu, pa spasao posadu
DK SpasavanjeVeć sredinom septembra 1916. ušao je istoriju kao prvi pilot koji je iz vazduha potopio podmornicu. Nakon izviđačkih letova oko rta Oštro, tad već komandant hidroplanske baze Kumbor, Konjović je bio obavešten da je primećena neprijateljska podmornica. Zauzeo je mesto pilota i sa kolegom, poručnikom bojnog broda, Valterom Železnim, krenuo u akciju. Brzo su pronašli podmornicu i otpočeli napad. U jednom trenutku podmornica, za koju se kasnije ispostavilo da je bila francuska i nosila ime izumitelja žiroskopa Fukoa (fr. Foucault), je zaronila pokušavajući da nestane u dubini. Ipak, izbačene bombe su nanele tolika oštećenja na podmornici da francuskom komandantu nije preostalo ništa drugo do da izroni i naredi evakuaciju s teško oštećenog plovila.
 
DK Grafika SpasavanjeMada je more bilo uzburkano, Konjović je naredio pratiocu da ga sledi i sleteo na površinu vode da bi pokupio sve članove posade. Kako je ovih bilo ukupno 29 (27 mornara i 2 oficira), visili su s pontona i krila dok su hidroplani, pošto nisu mogli da uzlete, glisirali po talasima Jadrana spasavajući francuske matroze sigurne smrti. U međuvremenu iz Boke je isplovila austrougarska torpiljerka, koja je „olakšala“ hidroavione za obične podmorničare, dok su oficiri odleteli u Kumbor. Te večeri, po svim pravilima viteškog ratovanja, Francuzima je pripremljen koktel, nakon čega su i zvanično otišli u zarobljeništvo.

DK DiplomeDHONNEURDana 14. februara 1968. francusko Udruženje spasilaca davljenika iz mora i vlada Republike Francuske odlikovali su Dimitrija 
Konjovića počasnom diplomom za iskazanu hrabrost, humanost i milosrđe u borbama na moru (fr. DIPLÔME D'HONNEUR).
Otmeni gest odavanja priznanja protivniku jedinstven je u ukupnoj istoriji ratova u svetu. I danas se na zvaničnom sajtu francuske Ratne mornarice može videti grafika koja prikazuje Konjovićevo spasavanje podmorničara.
 
Kao kapetan fregate Konjović je 1918. godine sačekao pobedničke jedinice vojske Kraljevine Srbije da im preda flotu i ukupan vojni efektiv austrougarske vojske u Kumboru u Boki Kotorskoj, gde je bio stacioniran. Te godine prešao je u mornaricu Kraljevine SHS i raspoređen je u Novi Sad pri rečnoj flotili. Do 1923. bio je na službi u Komandi Ratne mornarice u Novom Sadu.
 
  • Osnivanje IKARUSA
IK Flajer1923Kao iskusni vazduhoplovac i organizator, u jesen 1923, uključio se u akciju formiranja prve jugoslovenske i balkanske fabrike aviona. Tako su Dimitrije Konjović, braća Dušan i Milivoj Kovačević, Đoka Radulović i Josif Mikl u novosadskom Okružnom sudu 20. novembra 1923. godine registrovali javno trgovačko preduzeće „IKARUS - Prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva Kovačević i drugovi″.
Počeli su u objektima malog i prezaduženog preduzeća „Industrija motora Protić i dr.” u Novom Sadu, da bi kasnije prešli u Zemun, u kome je, nakon odluke Komande vazduhoplovstva iz 1927. da IKARUS počne proizvodnju ratnih aviona, i podignuta fabrika za njihovu izradu. Od male novosadske firme sa dva službenika, poslovođom, šest radnika i četiri šegrta, vremenom je nastala fabrika sa više od 3000 radnika.
Dimitrije Konjovic 3

 


Skoro dvadeset godina Konjović je bio direktor IKARUSA i jedan od glavnih akcionara. U početku je bio čak i probni pilot na prvim modelima aviona proizvedenim u IKARUSU. Pokazao se kao sposoban industrijalac i svakako je jedan od najzaslužnijih za uspešan razvoj fabrike u predratnom periodu. Od 1923. do 1941. IKARUS je proizveo 475 aviona, što je bila otprilike polovina ukupne proizvodnje aviona u Kralјevini Jugoslaviji.

 
 
 
 
  • Drugi svetski rat
Odmah po dolasku nemačkih okupacionih snaga u Srbiju, Dimitrije Konjović je uhapšen i zatvoren u logor na Banjici. Prilikom jednog obilaska logora, ugledao ga je njegov drug sa studija, u tom trenutku oficir Vermahta. Zapanjen kada ga je video, upitao je: „Dimitrije, otkud ti ovde?”. Konjović je odgovorio: „Uhapsili su me tvoji.”. Zarad starog prijateljstva, ovaj ga je oslobodio i vreme do kraja rata Konjović je proveo na svom imanju u blizini Beograda. U toku okupacije, 1941-44. godine, nije sarađivao sa nemačkim vlastima (koje su IKARUS preotele od vlasnika i koristile za svoje vojne potrebe).
 
  • Period nakon okupacije
Dimitrije Konjovic 4Po oslobođenju zemlje organizovao je obnovu IKARUSA i faktički bio direktor, iako su nove vlasti postavile svog upravnika. Međutim, 1946. najpre sa ostalim akcionarima biva prinuđen da „dobrovoljno″ preda akcije u korist države, a onda ih je komunistički sud osudio i za „privrednu saradnju sa okupatorom″.
Pošto mu je tom odlukom bila konfiskovana i lična imovina i akcije u IKARUSU, Konjović se 1947. sa porodicom seli u Bešku, gde se bavio poljoprivredom. Potom se 1961. godine vratio u Beograd, gde je živeo kao penzioner sve do smrti 1982. godine. Iz dva braka imao je četvoro dece.
Akcionarsko društvo IKARBUS
Fabrika autobusa i specijalnih vozila
Beograd (Zemun)
 
Autoput 24, 11080 Beograd - Zemun
Republika Srbija
 
Telefon: +381 11 314 92 29

Please publish modules in offcanvas position.